POKRENI SE – VREME JE ZA PROMENU! Vežbaj pilates i yoga, diši, šetaj, promeni misli…

Došla je Nova godina – vreme za promenu i nova iskustva. To je priroda, ili prirodno. Međutim, da li smo mi prirodni? Da li smo se udaljili od prirode i našeg istinskog bića? Jer, uprkos činjenici što se sve menja, iz trenutka u trenutak u nešto drugo, naša tendencija da funkcionišemo kao automati ostaje nepromenjena. Ako pogledamo, videćemo da je to jedna od glavnih prepreka razvoju i transformaciji našeg bića da živimo svesniji, srećniji i ispunjeniji život. Ako nismo spremni da pogledamo stvari iz drugačije perspektive,  održavaćemo iste stare obrasce ponašanja. U tom slučaju, rezultati koji slede, isto tako, neće biti ništa bolji. Šta mogu da urade oni od nas koji se ne mire sa statusom quo, što bi ih pokrenulo u pravcu novih izazova, perspektiva i iskustava? PROBUDIMO INTERES ZA PROCESOM RASTA… Da bismo imali interes da rastemo, moramo da uvidimo da je svaki drugi izbor protivživotni i samim tim, uzrok mnogo većeg bola i patnje nego otvaranje prema procesu promene. Otud, postoje samo dva puta u životu. Jedan put ide napred, u pravcu napredka, širenja svesti, sazrevanja i slobode, a drugi unazad u regresiju, zatvaranje i degeneraciju. Da bismo išli ovim drugim putem, nije nam potreban nikakav svesni napor, energija i inteligencija, dovoljno je da nastavimo da se prepuštamo liniji manjeg otpora i da ne razmišljamo kuda ustvari idemo. U suprotnom, da bismo krenuli putem razvoja, moramo da probudimo impuls za slobodom, da postavljamo ključnja pitanja, da tražimo smisao našeg života i postojanja. Bez tog impulsa, nećemo čak ni glavu podići da pogledamo nebo. Večito ćemo gledati da idemo starim, poznatim i dobro utabanim putevima. To znači da ćemo težiti da posećujemo ista mesta, oblačimo istu garderobu, jedemo istu hranu svaki dan, mislimo iste misli, reagujemo, pričamo i radimo na isti način, gledamo iste voditelje i emisije na TV-u,prepuštamo se svojim strastima, puštamo da da nas vode klišei i obrasci nametnuti sa strane… Da bismo izašli iz začaranog kruga automatizma, pogledajmo svežim i nepristrasnim očima i vidimo šta nam donosi više bola, patnje, konfuzije i konflikta – proces rasta ili degeneracija? Kada nazremo istinu, šta možemo da uradimo i što će nas voditi pravom smislu života? Put od hiljadu kilometara, počinje jednim korakom… VEŽBAJMO BODY & MIND (PILATES, YOGA, TAI CHI…) PROGRAME Kao što smo rekli, na početku, da je nesvesno funkcionisanje poput automatskog pilota, jedna od glavnih barijera rastu i promeni. Kada su body & mind (pilates, yoga…) programi u pitanju, oni prirodno leče tu pogubnu naviku. Oni nas otvaraju i pomažu nam da postanemo svesni onoga što radimo a što ne bismo trebali da radimo, i šta ne radimo a što bismo trebali da radimo.Okreću nas ka unutra da bi bolje sagledali ono što je spolja. Isto tako, ovi programi će nam dati alatke i principe koji će nam pomoći da radimo ono što treba da radimo i ne radimo ono što ne treba da radimo....

Saznajte više »

Značaj disanja – DISATI ZNAČI ŽIVETI

Disanje je pokretač života. Bez hrane možemo živeti nedeljama, bez vode nekoliko dana, ali bez vazduha svega nekoliko minuta. Kada udišete, vazduh ne ulazi samo u pluća, već putem krvi hrani sva tkiva. Ako u vašim arterijama teče krv s nedovoljno kiseonika, život svake ćelije se skraćuje, a organizam brže stari. Zbog toga je dobra snadbevenost tela kiseonikom ključna za održavanje vitalnosti i zdravlja. Pored toga što se sve ćelije, tkiva i organi obogaćaju kiseonikom, disanje pročišćava pluća i krvotok, ali i  umiruje nervni sistem, smiruje um i pokreće energiju. Dovođenje kiseonika u telo je samo jedan vid disajne funkcije koja obuhvata i izbacivanje ugljen dioksida, odnosno nakupljenog taloga iz pluća. Izdišući, izbacuje se taložni vazduh, ali u plućima uvek ostaje određena količina ustajalog vazduha koji se meša sa svežim, što na kraju postaje vazduh kojim snadbevamo telo. Izdisanje je izuzetno važno kako bi se ustajali vazduh iz pluća sveo na minimum i tako omogućio ulaz većoj količini svežeg vazduha. Gasovite izmene u plućima, apsorpcija kiseonika i izbacivanje ugljen dioksida, najbolje su kad se diše na nos, a disanje je duboko i polagano. Dobro disanje započinje potpunim i polaganim izdisanjem jer je potpuno izdisanje uslov za ispravno, duboko udisanje. Dišite nečujno, jer tako disanje automatski postaje polagano. Nakon nekoliko dugih, polaganih izdaha, spontano ćete početi disati dublje i potpunije. Potpuno disanje celim plućima (poznato pod nazivom potpuno jogijsko disanje) obuhvata tri vrste disanja: 1. trbušno disanje ili disanje dijafragmom: Nakon što temeljno ispraznite pluća polaganim izdahom, uskoro ćete opaziti da disanje započinje samo od sebe u području trbuha. Dok vazduh ulazi u pluća, trbuh se lagano podiže kao odgovor na spuštanje dijafragme prema dole i pritiska na trbušne organe. Trbuh treba biti opušten tokom udisanja. Pluća se pune u svom donjem delu, odozdo prema gore. Pri izdahu, dijafragma se vraća gore, a trbuh se povlači ili spušta. Trbušno disanje uz pomoć dijafragme, osim što relaksira, utiče na poboljšanje opšte cirkulacije tela. Na ovaj način najčešće dišu muškarci. 2. grudno ili lateralno disanje: Udišući, rebra i grudni koš se podižu i šire, a izdišući vraćaju u početni položaj. Vazduh struji u srednjem delu pluća, pa uprkos otporu pri ulasku, u pluća ipak ulazi velika količina vazduha. Trbušni mišići su pod kontrakcijom. Ovakvo disanje se naziva i atletsko disanje pa je najpogodnije za izvođenje pilates vežbi. Jačaju se duboki mišići trbuha i interkostalni mišići. Ovakvo disanje je pogodno za izvodjenje balans položaja i asana u kojima je potrebno sačuvati ravnotežu. 3. klavikularno disanje ili disanje gornjim delom pluća: Pri udahu podižu se samo ključne kosti i gornji deo grudnog koša, a vazduhom se ispunjava samo gornji deo pluća. Ovakvo disanje je vrlo površno i ubrzano; tako obično dišemo u izrazito stresnim situacijama. No ako postane uobičajeno, produbljuje uznemirenost i napetost te uzrokuje pad imuniteta. Nažalost, mnogo žena diše upravo na ovaj najnezdraviji način. Zdravo i prirodno disanje sadrži sve tri vrste...

Saznajte više »

VEŽBANJE ( PILATES I YOGA) U TRUDNOĆI

Većina trudnica je u nedoumici da li za vreme trudnoće mogu vežbati ili ne. Mi ćemo pokušti da vam olakšamo ovu odluku. Lekari kažu da vežbanje ne treba da bude prioritet kod trudnica, ali svakako treba da bude pri samom vrhu istih. Ne samo da je bezbedno vežbati za vreme trudnoće nego se i preporučuje. Američka asocijacija ginekologa budućim mamama preporučuje 30-60 minuta lagane vežbe dnevno, naravno tu ne spadaju ekstremni sportovi i dizanje tegova. Biti u dobroj kondiciji je jedan od preduslova za nekomplikovanu trudnoću i lakši porodjaj. Razlozi za vežbanje u trudnoći su i bolji rad srca, manje dobijanje na težini, manje bolova u ledjima, sprečavanje pojave zatvora, proširenih vena, oticanja, povišenog pritiska, dijabetesa tipa 2, bolji san, dobro psihičko raspoloženje lakši porodjaj, brži oporavak nakon trudnoće i porodjaja, sprečavanje posleporođajne depresije. Potrebno je naglasiti da je trudoća stanje zdravlja. Takođe bi bilo poželjno da trudnice budu svesne da sve što rade u prenatalnom periodu utiče na njihovu bebu. Stoga je posebno bitno da se ispravno hrane, ispravno vežbaju, da ne brinu, da budu okružene pozitivnim ljudima i porodicom, da budu mirne i zadovoljne. Ono što oseća mama, oseća i beba, pa bi bilo poželjno imati tu činjenicu u vidu. Ono što je takođe bitno, jeste da lekar koji vodi trudnoću potvrdi da je trudnoća zdrava i da da svoju dozvolu za vežbanje. Većina lekara će savetovati da se sa vežbanjem počne nakon 12te nedelje i prvog ekspertnog ultrazvuka. Tada se plod već učvrstio za zid materice i verovatnoća da će doći do komplikacija je veoma mala. Koju vrsta vežbanja ćete odabrati zavisi od sklonosti, ali važno je da se dobro osećate a da se pri tom ne naprežete previše. Osnovni saveti za udobno i sigurno vežbanje u trudnoći: Obucite komotnu, udobnu odeću za vežbanje i dobar, čvrst grudnjak Odaberite patike koje su napravljene za vrstu vežbanja koju planirate Uvek vežbajte na ravnoj površini, zbog osećaja ravnoteže koji se može menjati kako domiče trudnoća Nemojte jesti bar sat pre vežbanja Unosite dovoljno tečnosti tokom vežbanja, najbolje obične vode – ako ne pijete dovoljno tečnosti, može doći do dehidratacije. Popijete dve čaše vode oko 2 sata pre no što počnete da vežbate, a da pijete nekoliko gutljaja svakih 15 minuta vežbanja Vežbajte u čistoj i provetrenoj prostoriji Nakon vežbanja na podu ustanite polako i postepeno da vam ne bude  muka i da ne izgubite ravnotežu. Ako vam,dok ležite na ledjima i vežbate, bude muka ili osetite vrtoglavicu, lezite na levi bok i ostanite tako dok ne to ne prodje. Nikada nemojte preterati – tempo treba da bude takav da možete da pričate i da ne gubite dah, a da se vrlo malo znojite Nemojte se suviše istezati – dok ste trudni mnogo ste elastičniji nego van trudnoće, tako da je moguće da ne osetite da se istežete više nego inače. Obratite pažnju na vrstu i način vežbanja koje...

Saznajte više »

Jogom do lepog i zdravog tela

Jogom do lepog i zdravog tela

Svakodnevne mnogobrojne obaveze, interakcije sa ljudima i donošenje različitih odluka, sve ovo može da bude veoma iscrpljujuće. Ovakve situacije stvaraju veoma haotične, negativne misli, koje vas dodatno umaraju i čine razdražljivim. Međutim, sve ovo može da bude veoma kreativan, inspirativan proces ako imate “miran” um. Ovo jednostavno znači da su vaše misli fokusirane na to što radite i potpuno oslobođene od konstantnog mentalnog analiziranja i kritikovanja sveta oko sebe. Veoma uspešna tehnika koja vam može pomoći da “umirite” svoj um jeste joga (yoga na sanskritu).  Ukoliko svakodnevno vežbate jogu od pet do 30 minuta, vaš um će veoma brzo steći naviku usmeravanja pažnje samo na ono što u tom trenutku radite. Jogu u suštini čini sistem različitih potpuno prirodnih položaja tela praćenih pravilnim, ravnomernim disanjem. Usled haotičnog života naše telo i organi zauzimaju nepravilan položaj koji utiče na njihov rad i na naše zdravlje. Položaji u jogi omogućavaju vam da se oslobodite tenzije u svom telu. Svi pokreti izvode se polako, onako kako to vama u datom trenutku prija. Nikada nemojte natezati svoje telo da biste zauzeli neki željeni položaj. Ovo je kontraproduktivno. Vežbe u jogi su poput mini-koreografija, gde iz jednog položaja prelazite u drugi. Kako je vaša pažnja usmerena na pokrete tela vaš um se smiruje, prateći to što radite u datom trenutku. Ovo je najvažnija prednost bavljenja jogom. Pomaže vam da imate fokusiran, miran um dovodeći vaše telo u zdrav balans, u kojem ono funkcioniše najpravilnije. Joga je sistem vežbi koji vam pomaže da se osećate zdravo, srećno i zadovoljno. Ovo je program koji možete da radite godinama. Ona predstavlja jednu vrstu alternativne medicine, mentalne i fizičke higijene koja održava vaše zdravlje. Opustite se i uživajte u svom zdravom i lepom telu. Ako vas zanima vise dajemo vam različita istraživanja iz ove oblasti: ZDRAVSTVENE DOBROBITI VEŽBANJA JOGE Podaci su razvrstani u tri kategorije – fiziološke dobrobiti, psihološke dobrobiti, biohemijski učinci, a temelje se na redovnom vežbanju tradicionalnih âsana, prânâyâme, i meditacije. Za informacije o fiziološkim promjenama tokom vežbe posebnih asana itd. pogledajte članak Jamesa Funderburka Science Studies Yoga. Fiziološke dobrobiti vežbanja yoge • Stabilna ravnoteža autonomnog nervnog sistema s tendencijom dominacije parasimpatičkog nervnog sistema, za razliku od uobičajenije stresom uzrokovane dominacije simpatičnog. • Smanjeni broj otkucaja srca • Smanjenje prosečnog broja udisaja • Smanjenje krvnog pritiska • Povećanje galvanskog otpora kože (GSR) • Povećanje EEG – alpha talasa (theta, delta, i beta talasi se takođe povećavaju tokom određenih stadijuma meditacije) • Smanjenje EMG aktivnosti • Povećanje kardiovaskularne učinkovitosti • Povećanje učinkovitosti respiratornog procesa (povećanje respiratorne amplitude i ravnomernosti, povećanje volumena, vitalnog kapaciteta, vremena zadržavanja daha) • Normalizacija gastrointestinalnih funkcija • Normalizacija endokrinih funkcija • Poboljšanje izlučnih funkcija • Povećavanje muskoskeletalne gipkosti i opsega kretanja zglobova • Poboljšanje stava • Povećanje snage i sposobnosti oporavka • Povećanje izdržljivosti • Povećanje nivoa energije • Normalizacija težine • Poboljšanje spavanja • Povećanje imuniteta • Smanjenje bolova Psihološke dobrobiti vežbanja...

Saznajte više »

Zdravstvene dobrobiti vežbanja joge

Zdravstvene dobrobiti vežbanja joge

Podaci su razvrstani u tri kategorije – fiziološke dobrobiti, psihološke dobrobiti, biohemijski učinci, a temelje se na redovnom vežbanju tradicionalnih âsana, prânâyâme, i meditacije. Za informacije o fiziološkim promjenama tokom vežbe posebnih asana itd. pogledajte članak Jamesa Funderburka Science Studies Yoga. Fiziološke dobrobiti vežbanja yoge • Stabilna ravnoteža autonomnog nervnog sistema s tendencijom dominacije parasimpatičkog nervnog sistema, za razliku od uobičajenije stresom uzrokovane dominacije simpatičnog. • Smanjeni broj otkucaja srca • Smanjenje prosečnog broja udisaja • Smanjenje krvnog pritiska • Povećanje galvanskog otpora kože (GSR) • Povećanje EEG – alpha talasa (theta, delta, i beta talasi se takođe povećavaju tokom određenih stadijuma meditacije) • Smanjenje EMG aktivnosti • Povećanje kardiovaskularne učinkovitosti • Povećanje učinkovitosti respiratornog procesa (povećanje respiratorne amplitude i ravnomernosti, povećanje volumena, vitalnog kapaciteta, vremena zadržavanja daha) • Normalizacija gastrointestinalnih funkcija • Normalizacija endokrinih funkcija • Poboljšanje izlučnih funkcija • Povećavanje muskoskeletalne gipkosti i opsega kretanja zglobova • Poboljšanje stava • Povećanje snage i sposobnosti oporavka • Povećanje izdržljivosti • Povećanje nivoa energije • Normalizacija težine • Poboljšanje spavanja • Povećanje imuniteta • Smanjenje bolova Psihološke dobrobiti vežbanja yoge • Povećanje somatske i kinestetske svesnosti • Poboljšanje u raspoloženju i subjektivnom osjećaju dobrobitka • Povećanje samoprihvatanja i samoostvarenja • Povećanje socijalne prilagođenosti • Smanjenje anksioznosti i depresije • Smanjenje sukoba • Poboljšanja psihomotornih funkcija: • Povećanje snage zahvata • Povećanje spretnosti i veština • Poboljšanje koordinacije između očiju (vida) i ruku • Smanjivanje vremena odabira • Povećanje istrajnosti • Povećanje dubine percepcije • Povećanje ravnoteže • Povećanje integriranog funkcionisanja različitih delova tela Poboljšanja kognitivnih funkcija: • Povećanje pažnje • Povećanje koncentracije • Povećanje memorije • Povećanje učinkovitosti učenja • Povećanje simboličkog kodiranja • Povećanje dubine percepcije • Povećanje frekvencije fuzije treperenja Biohemijski učinci: Biohemijski profil se poboljšava, ukazujući na antistresne i antioksidantske učinke koji su značajni pri prevenciji degenerativnih bolesti. • Povećanje glukoze • Povećanje natrijuma • Smanjenje ukupnog holesterola • Smanjenje triglycerida • Povećanje HDL holesterola • Smanjenje LDL holesterola • Smanjenje VLDL holesterola • Povećanje kolinesteraze • Smanjenje katecholamina • Povećanje ATPaze • Povećanje hematokrita • Povećanje hemoglobina • Povećanje broja limfocita • Povećanje ukupnog broja belih krvnih stanica • Povećanje thyroxina • Povećanje vitamina C • Povećanje ukupnog proteina seruma Dodatni značaji vežbanja yoge: Dominacija parasimpatičkog nervnog sistema Dominira rad subkortikalnih moždanih područja Spori, dinamični i statični pokreti Normalizacija tonusa mišića Mali rizik od povrede mišića i ligamenata Manja potrošnja kalorija Smanjenje napora, opuštanje Energiziranje (disanje je prirodno ili kontrolisano) Uravnoteženo delovanje oprečnih mišićnih skupina Pounutrašnjenje svesnosti (usredotočenje na dah i neograničenost) Neograničene mogućnosti rasta samosvesnosti Popravljanje drugih oblika telesnog vežbanja Dominacija simpatičkog živčanog sastava Dominira rad kortikalnih moždanih...

Saznajte više »