POKRENI SE – VREME JE ZA PROMENU! Vežbaj pilates i yoga, diši, šetaj, promeni misli…

radostDošla je Nova godina – vreme za promenu i nova iskustva. To je priroda, ili prirodno. Međutim, da li smo mi prirodni? Da li smo se udaljili od prirode i našeg istinskog bića? Jer, uprkos činjenici što se sve menja, iz trenutka u trenutak u nešto drugo, naša tendencija da funkcionišemo kao automati ostaje nepromenjena. Ako pogledamo, videćemo da je to jedna od glavnih prepreka razvoju i transformaciji našeg bića da živimo svesniji, srećniji i ispunjeniji život.

Ako nismo spremni da pogledamo stvari iz drugačije perspektive,  održavaćemo iste stare obrasce ponašanja. U tom slučaju, rezultati koji slede, isto tako, neće biti ništa bolji.

Šta mogu da urade oni od nas koji se ne mire sa statusom quo, što bi ih pokrenulo u pravcu novih izazova, perspektiva i iskustava?

PROBUDIMO INTERES ZA PROCESOM RASTA…

Da bismo imali interes da rastemo, moramo da uvidimo da je svaki drugi izbor protivživotni i samim tim, uzrok mnogo većeg bola i patnje nego otvaranje prema procesu promene. Otud, postoje samo dva puta u životu. Jedan put ide napred, u pravcu napredka, širenja svesti, sazrevanja i slobode, a drugi unazad u regresiju, zatvaranje i degeneraciju. Da bismo išli ovim drugim putem, nije nam potreban nikakav svesni napor, energija i inteligencija, dovoljno je da nastavimo da se prepuštamo liniji manjeg otpora i da ne razmišljamo kuda ustvari idemo. U suprotnom, da bismo krenuli putem razvoja, moramo da probudimo impuls za slobodom, da postavljamo ključnja pitanja, da tražimo smisao našeg života i postojanja. Bez tog impulsa, nećemo čak ni glavu podići da pogledamo nebo. Večito ćemo gledati da idemo starim, poznatim i dobro utabanim putevima. To znači da ćemo težiti da posećujemo ista mesta, oblačimo istu garderobu, jedemo istu hranu svaki dan, mislimo iste misli, reagujemo, pričamo i radimo na isti način, gledamo iste voditelje i emisije na TV-u,prepuštamo se svojim strastima, puštamo da da nas vode klišei i obrasci nametnuti sa strane…

Da bismo izašli iz začaranog kruga automatizma, pogledajmo svežim i nepristrasnim očima i vidimo šta nam donosi više bola, patnje, konfuzije i konflikta – proces rasta ili degeneracija? Kada nazremo istinu, šta možemo da uradimo i što će nas voditi pravom smislu života? Put od hiljadu kilometara, počinje jednim korakom…

VEŽBAJMO BODY & MIND (PILATES, YOGA, TAI CHI…) PROGRAME

Kao što smo rekli, na početku, da je nesvesno funkcionisanje poput automatskog pilota, jedna od glavnih barijera rastu i promeni. Kada su body & mind (pilates, yoga…) programi u pitanju, oni prirodno leče tu pogubnu naviku. Oni nas otvaraju i pomažu nam da postanemo svesni onoga što radimo a što ne bismo trebali da radimo, i šta ne radimo a što bismo trebali da radimo.Okreću nas ka unutra da bi bolje sagledali ono što je spolja. Isto tako, ovi programi će nam dati alatke i principe koji će nam pomoći da radimo ono što treba da radimo i ne radimo ono što ne treba da radimo. Stoga, sa njima nema obmane, ukoliko nam je namera iskrena i srce otvoreno. Body & mind (pilates, yoga…) programi imaju više nego dovoljnu moć da nam pomogne da izađemo iz “udobne zone”, i uđemo u stanje sposobnosti da ostanemo usklađeni sa tokom promene. Treba samo da verujemo da mi to možemo, da smo voljni da preduzmemo konkretne korake na tom putu iz “mraka u svetlo”, i da budemo strpljivi i istrajni, sve dok se to ne desi. Zakoračićemo ka pomeranju sopstvenih granica. Osetićemo da je naše unutrašnje prostranstvo beskrajno i da imamo mnogo više snage nego što mislimo.

ISKORISTIMO PRIRODNE CIKLUSE PROMENA…

Kao što možemo da zapazimo, život se odvija u ciklusima. Dan i noć; rast i opadanje meseca; smena godišnjih doba; budno stanje i stanje spavanja i sanjanja; akutni simptomi bolesti ili prirodni proces pročišćenja i ozdravljenje, stanje trudnoće i stanje posle porođaja, itd. Pitanje je kako da iskoristimo ove prirodne cikluse promene?
Pre svega, moramo da zapazimo prelaze iz jednog stanja u drugo. U suprotnom, dok se mi setimo da se nešto desilo, to će već proći. Treba da budemo  svesni i budni. Uzmimo primer smene dana i noći. Šta se tačno dešava, pre nego što zađe ili izađe sunce? I ptice znaju da se tada spušta neverovatan mir i da je zemlja tada u ravnoteži. Otud, čak i ptice tihuju i koriste momenat da beskrajno uživaju u harmoniji. Jedino gradski čovek nije svestan toga, na žalost. Oni od nas koji, ipak, znaju za te trenutke, mogu to da iskoriste u svrhu mira i vraćanja u ravnotežu.
Uzmimo drugi primer, dolazak proleća. Svi možemo da zapazimo da nam se tada budi nagon za boravkom u prirodi. To je izvrsna prilika da se pokrenemo i uradimo reorganizaciju životnog stila. Da uspostavimo nove navike i rutine, koje će nam pomoći da iskoristimo prednosti tog ciklusa. To je vreme prirodnog pročišćenja i vraćanja izgubljene snage tokom zime, kao i otvaranja prema novim izazovima. Sada je zima i vreme je idealno za nove planove i nove korake, za počinjanje i uspostavljenje novih navika, novih temelja za svoj rast i razvoj.

AKO NE ZNAMO ODAKLE DA KRENEMO, POČNIMO SA PRVIM KORAKOM…

U današnje vreme, kada je skoro sve automatizovano, mnogi od nas su zaboravili da zadovoljavaju jedan od osnovnih nagona – nagon za kretanjem. Kao rezultat toga, zaboravili smo da dišemo, osećamo i mislimo kako treba. Rad našeg organizma je znatno poremećen. U nemogućnosti da to vidimo, sve dok se ne razbolimo da ne možemo uopšte da funkcionišemo, mi ništa ne preduzimamo. A kada se razbolimo, prvo potražimo rešenje u lekovima, i ne sanjajući da se rešenje nalazi u pokretanju psihofizičkih sistema na jedan prirodan način. Jedan od prostih načina kako da se pokrenemo i korigujemo svoje gledanje na stvari jeste svesno šetanje. Da je to dobro, zna i svaki lekar. Mada, znati i raditi su dve totalno različite stvari.

Da bi šetnja stvarno delovala, prvo moramo da budemo svesni šta se stvarno dešava kod šetamo. U suprotnom, nema ništa od lekovitosti šetnje. Umesto toga, stvar će se svesti na pokušaj da stignemo sa jednog mesta na drugo. Da se to ne bi desilo, napravimo od šetnje svesnu akciju, kao što to radimo u yogi i tai chi-u, na primer.
Odredimo zatim unapred maršrutu koju nameravamo da pređemo. To može da bude put od posla do kuće, na primer. Kada smo već krenuli,  pronađimo svoj sopstveni ritam šetanja, i zaboravimo na požurivanje da stignemo na vreme, tamo kud smo se zaputili. Najvažnije je da ne gubimo spontanu sinhronizaciju pokreta i disanja, i da smo potpuno prisutni u onome što se dešava u sadašnjem trenutku, da smo svesni svakog svog koraka. Ako to imamo, vrlo brzo ćemo početi da zapažamo mnogo interesantnih stvari. Primetićemo kako naše disanje počinje da teče zajedno sa pokretom. Kao rezultat, osetićemo navalu sveže energije i otpuštanje napetosti iz mišića. Sa druge strane, naš mozak i um bivaju osveženi, očišćeni od misli. Još ako se šetnja odvija u prirodi, iskustvo će biti divno.

Kada se um malo razbistri i telo počne da sluša, misli krenu u drugom pravcu i otvaraju se neki novi vidici.
Oni malobrojni među nama, koji vide život kao Božiji dar i priliku da budu krativni i korisni, nemaju mnogo vremena i energije za traćenje. Šta još da kažemo, a što bi uticalo da se pokrenemo i uradimo nešto plemenito za svoju dušu?

Preispitajmo svoje navike, svoje misli i osećanja. Postavimo sebi važna pitanja, KO smo mi? Koja je naša svrha i smisao?

 Naš sopstveni razvoj je najvažnija stvar na svetu, jer od toga će svi imati koristi, a ne samo mi sami.Vreme je da se pokrenemo….